Demencija

Demencija je sindrom koji se karakteriše pogoršanjem pamćenja, razmišljanja, ponašanja i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Demencija je posledica pojave različitih abnormalnosti u mozgu. Dolazi do atrofije moždane mase, što vodi padu u kognitivnim sposobnostima poput pamćenja, razumevanja i razmišljanja, kao i promenama u ponašanju i emocijama.Važno je istaći da se termin demencija odnosi na simptom, a ne na zasebnu bolest. Ne postoji jedno oboljenje koje izaziva demenciju, a uzroci su najčešće multifaktorski. ’Pandemija’ demencije je globalni, kako zdravstveni, tako i ekonomski problem, a broj pacijenata se poslednjih decenija značajno povećava, te je u najnovijim istraživanjima akcenat na prevenciji.

Alchajmerova bolest (AB) najčešći je uzrok demencije, u kojoj dolazi do atrofije celoukupnog moždanog tkiva. Karakteriše se plakama amiloid-β (Aβ) proteina između neurona i nakupinama tau proteina unutar nervnih ćelija. Ne postoji jedan gen koji izaziva razvoj AB, ali je identifikovano više njih koji povećavaju rizik. Frontotemporalna demencija se obično dijagnostikuje u ranijem životnom dobu u odnosu na AB, a izazvana je grupom neurodegenerativnih bolesti koje primarno zahvataju frontalni i temporalni režanj mozga. Vaskularna demencija javlja se kao posledica moždanog udara, usled smanjenog ili blokiranog dotoka krvi, pri čemu dolazi do propadanja nervnog tkiva zahvaćenih regiona. Jedan od uzroka demencije jeste i Parkinsonova bolest, koja se karakteriše proteinskim nakupinama u mozgu (Levijeva tela). Prvo se javljaju poremećaji u kretanju, a zatim i oštećenja na kognitivnom planu. U posebnoj formi demencije, poznatoj kao Demencija Levijevih tela,proces nakupljanja LT ide u suprotnom smeru, od korteksa descedentno, tako da se prvo javljaju simptomi kognitivnog propadanja, a potom i motorni fenomeni slični onima u PB.

Za sada još uvek nema leka za ova oboljenja, ali postoje identifikovani faktori rizika kao što su dijabetes, hipertenzija, gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, depresija, pušenje i neobrazovanost. Fizičkom aktivnošću, učenjem novih stvari i kreativnim radom, stimuliše se moždana aktivnost i kognitivno funkcionisanje. Vežbanje ublažava stres, vaskularne i metaboličke faktore rizika, utiče na uklanjanje Aβ plaka, a takođe i stimuliše oslobađanje neurotransmitera čiji se manjak beleži u AB. U prevenciji ulogu ima i smanjenje stresa, kao i zdrava i izbalansirana ishrana. Stepen i tip fizičke aktivnosti za postizanje optimalnih efekata, optimalni nivo holesterola u krvi i generalno tipovi i nivoi potrebnih promena u životnim navikama su još uvek nepoznati. Oblast koja se bavi prevencijom demencije se još uvek razvija i sprovode se brojna istraživanja kako bi se identifikovali efektivni pristupi u lečenju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Blog na WordPress.com.

Gore ↑