Kreativni um

“Logika će vas odvesti od A do B. Mašta će vas odvesti gde god poželite.”
– Albert Ajnštajn

Danas (21.april) je međunarodni dan kreativnosti!

Kada bi vas neko pitao da mu objasnite šta je kreativnost, kako biste to uradili? Da li možete sa sigurnošću reći koje osobe je poseduju, a koje pak ne? Da li ovaj pojam povezujete sa slikarima, vajarima, piscima i pesnicima ili vam na pamet padnu i naučnici, inženjeri i filozofi? Kreativnost se često označava kao subjektivan pojam, te da bismo je razumeli, neophodna nam je jasnija definicija. Postoje mnoge komponente kreativnosti, koje uključuju originalnost, zadovoljstvo, vrednost, proces i maštu. Definicija koju naučnici koriste za istraživanja vezuje te komponente pod defincijom „Kreativnost je sposobnost da se produkuje nešto što je i novo i ima upotrebnu vrednost.“. Ova definicija omogućava naučnicima da razvijaju hipoteze o odnosu kreativnosti i mozgu. Naša radoznalost i kreativnost kroz istoriju su nam omogućile da dođemo do toga gde smo danas.

Poznata je stara dogma da je leva strana mozga namenjena logici i analizi, a desna emotivnim i kreativnim radnjama. Međutim, današnja dostignuća u sferi neuronauka nam pokazuju da je neophodna međusobna saradnja između hemisfera mozga, te da postoje brojne veze između neurona kako bi se kreativni čin ostvario. Studije rađene na ovu temu koriste funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi analizirali moždanu aktivnost tokom kreativnih procesa, kao što je džez improvizacija ili repovanje. Funkcionalna magnetna rezonanca je metoda koja prati aktivnost mozga na osnovu promene prokrvljenosti određenih regiona mozga (veća prokvrljenost = veća aktivnost).

Otkriveno je da je kreativno mišlje nje povezano sa povećanom aktivnošću u tri različite neuronske mreže u mozgu:

Imaginativna mreža (Default Mode Network) je aktivna prilikom razmišljanja o sebi i o drugima, prošlosti i budućnosti, koncepta lepote i estetike, a pokazana je i aktivnost prilikom „sanjarenja“. Uočeno je da se njena aktivnost prekida tokom rada na kognitivnim ili ciljno-orijentisanim zadacima. Sastoji se od glavnog i dva sekundarna dela. Glavni deo se sačinjavaju medijalni prefrontalni korteks, koji je, između ostalog, zadužen za nemotorno razmišljanje (donošenje odluka, postavljanje ciljeva, biranje između dobrog, lošeg i boljeg ishoda) i radnu memoriju (mogućnost mozga da istovremeno zadrži mnoge informacije, što je bitno za prognoziranje), i delova parijetalnog režnja, koji imaju funkciju u percepciji i obradi pristiglih informacija (cortex cingularis posterior, precuneus i gyrus angularis). Sekundarne delove čine dorzomedijalni i temporomedijalni podsistemi sa odgovarajućim regionima mozga. Ova mreža se smatra početkom kreativnog mišljenja.

Egzekutivna mreža (Central Executive Network) je aktivna prilikom održavanja pažnje i rešavanja kompleksnih, kognitivno-zahtevnih i ciljno-orijentisanih problema tako što manipuliše informacijama unutar radne memorije. Primarno je sačinjavaju rostrolateralni i dorzolateralni prefrontalni korteks i anteroinferiorni lobus parietalis, kao i sekundarne regije u parijetalnom i temporalnom režnju.

Interesantno je to što se neki regioni untar ove dve mreže preklapaju, što nas može asocirati na postojanje neke direktne veze između njih. Znamo da je interakcija između spontanosti imaginativne mreže i fokusirane pažnje egzekutivne mreže neophodna da bi se realizovala neka ideja, za šta je zadužena treća komponenta ovog sistema.

Mreža istaknutosti (Salience Network) vrši nadzor i analizu pristižućih unutrašnjih i spoljašnjih stimulusa, određuje koje informacije su nam u datom trenutku potrebne da bi rešili neki problem i omogućava prelazak aktivnosti sa jedne mreže mozga na drugu. Njena aktivnost doprinosi različitim kompleksnim zadacima poput komunikacije, socijalno-prihvatljivog ponašanja i samosvesti kroz integraciju senzornih, emocionalnih i kognitivnih informacija. Primarno je sačinjavaju prednji deo insule i dorzoanteriorni cortex cingularis, a sa njima su povezani i delovi međumozga i limbičkog sistema.

Bressler and Menon 2010

Na primeru gitariste koji smišlja novi solo, trebala bi mu inicijalno aktivnost imaginativne mreže kako bi pokrenuo procese neophodne za kreiranje novog muzičkog dela. Kasnije, mreža istaknutosti bi prebacila fokus na egzekutivnu mrežu kako bi mogao da upotrebi radnu memoriju za stvaranje te melodije. Veze između ovih mreža i brzina kojom one ostvaruju interakciju predstavljaju faktore koje mogu uticati na stepen kreativnosti osobe.

Primer moždane aktivnosti tokom improvizovanog izvođenja džeza. Narandžasta boja označava područja aktivacije, a plava područja deaktivacije. Obrazac koji se ovde vidi povezan je sa prelaskom sa egzekutivne na imaginativnu mrežu.

U istraživanju od strane Beaty et al (2018) skenirana je moždana aktivnost učesnika koji obavljaju dva različita kognitivna zadatka. Visokokreativni zadatak je zahtevao da ispitanici navedu alternativne primene nekog objekta, dok je niskokreativni zahtevao da samo opišu dati objekat. Odgovori na prvi zadatak su bili ocenjivani uzimajući u obzir neobičnost, udaljenost od uobičajene upotrebe i inovativnost, kako bi se došlo do ukupne ocene divergentnog razmišljanja. Ispitanici su takođe samostalno popunjavali bateriju upitnika o njihovoj stvarnoj kreativnosti.

Prvo su otkrili da mere samoprijavljivanja kreativnosti koreliraju (povezane su) sa izmerenim učinkom kreativnosti, što potvrđuje validnost samoprijavljivanja. Koristeći granu matematike koja se naziva „teorija grafova“, koja se koristi u modeliranju neuronskih mreža, identifikovali su „čvorišta“ kroz koje je prolazilo najviše signala tokom zadataka kreativnosti i definisali veze između čvorišta („ivice“) da bi utvrdili koji čvorovi su najznačajniji za razlikovanje kreativnih od običnih zadataka. Veze pojedinačnih ispitanika su nazvali „mreža kreativnosti“.

Beaty et al 2018

Identifikovana su područja koja predstavljaju jezgra za različite mreže, a među 25 najsređenijih čvorova identifikovanih tokom zadatka visoke kreativnosti, 12 je pripadalo imaginativnoj mreži, 4 mreži istaknutosti i 3 egzekutivnoj mreži. Za zadatak niske kreativnosti, došlo je do određenog preklapanja sa imaginativnom mrežom, što se moglo očekivati, s obzirom na to da je ona uključena u stalnu (bazalnu) moždanu aktivnost, ali su se ostali čvorovi uglavnom nalazili u subkortikalnim delovima mozga, moždanom stablu, talamusu i malom mozgu, koji nisu bili aktivni prilikom kreativnih aktivnosti.

Korelacije između kreativnih mreža kreativnosti različitih ispitanika su bile visoke, pokazujući unutrašnju doslednost; korelacije u ne-kreativnim mrežama takođe su bile visoke, a same mreže nisu bile međusobno povezane, tj. svaki obrazac aktivnosti bio je jedinstven za zadatak od interesa (kreativni i ne-kreativni). Ovi poslednji koraci bili su presudni kako bi se osiguralo da se ovi nalazi mogu kasnije koristiti za predviđanje kreativnosti za drugu grupu učesnika, koji nisu povezani sa onima koji su prvobitno proučavani, u cilju dobijanja opštih podataka.

Pokazali su da se njihovi nalazi mogu koristiti za utvrđivanje ko je više, a ko manje kreativan, samo gledajući snimke mozga kod ljudi koji ne rade ništa posebno. Rezultati upitnika kreativnosti značajno korelišu sa fMRI podacima u stanju mirovanja. Da bi bili sigurni da ovaj model proverava kreativnost, a ne ukupnu inteligenciju, proverili su i otkrili da merenja kreativnosti nisu povezana sa inteligencijom.

Šta mislite, ako bismo mogli da precizno izmerimo nečiju kreativnost, gde bi to našlo primenu?

„Možemo li da naučimo da budemo kreativni? Odgovor je, zapanjujuće, da! Svi imamo velike kreativne sposobnosti, samo treba da im dopustimo da isplivaju na površinu. Lako je upasti začarani krug rutine svakodnevice i učmalosti života i zaboraviti da i mi možemo biti kreativni. Kako vodeći svetski stručnjaci u ovom polju kažu: „Kreativnost nije pojedinačni ‘eureka’ momenat, već proces koji podrazumeva kritičko mišljenje kao i maštu“. Istraživanja su pokazala da određeni programi koji se fokusiraju na kognitivnim strategijama najefikasniji. Ovi programi obezbeđuju set kognitivnih alata koji odgovaraju na razna pitanja, kao na primer, kako doći do ideje, kako tu ideju pretvoriti u rešenje, kako osmisliti detaljan plan realizacije tog rešenja… Šta mozemo da uradimo da bismo poboljšali svoju kreativnost? Neophodno je da budemo odmorni i opušteni. Ako smo „došli do zida“ i ne možemo da osmislimo nijednu ideju, treba da prestanemo da razmišljamo o problemu i da odemo u šetnji ili da igramo omiljenu igricu; bilo šta što nam je prijatno i opuštajuće. Takođe treba da prestanemo previše kritički da razmišljamo o svojim idejama. Naše ideje nisu glupe, dozvolimo sebi da slobodno razmišljamo! I za kraj: ne odustajmo! Kao što smo rekli, kreativnost je proces, nekada ćemo danima, pa i nedeljama biti u ‘kreativnom mraku’, ali vremenom će i to proći i sunce će nam granuti ponovo.“

Meredith Allen „Can you learn creativity? The answer might suprise you

General assembly blog

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Blog na WordPress.com.

Gore ↑