Epilepsija

Epilepsija je neurološki poremećaj koji nastaje zbog neregulisanog sprovođenja signala (impulsa) iz nervnih ćelija mozga (neurona). To dovodi do neuobičajenih senzacija, emocija i ponašanja koji se mogu javiti u sklopu skupa simptoma koji se zove epileptički napad.
Ovo nije zarazazna bolest i nije oblik mentalne retardacije, a pojava epileptičkih napada najčešće ne dovodi do direktnog oštećenja mozga.

Postoji mnogo tipova epilepsije koji se ne manifestuju klasičnim epileptičkim napadom. Epilepsija može nastati u sklopu određenih oboljenja i oštećenja mozga, kao što su tumor mozga, moždani udar (šlog), Alchajmerova bolest, a može biti i posledica povrede mozga, prenatalne infekcije ili trovanja, kao i genske predispozicije.

Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih poremećaja i prisustva toksina, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao i zbog dejstva mnogih drugih faktora.

Opisuju se dva tipa epileptičkih napada: fokalni i generalizovani.

Kod fokalnih napada osoba može osećati neobične mirise ili se ponašati neuobičajno, dok se generalizovani napadi manifestuju tipičnim epileptičkim napadom u vidu gubitka svesti i pojave mišićnih spazama.
Pre napada ponekad se javljaju simptomi koji mogu biti znak upozorenja da će do napada doći i taj period zove se aura.
To su napad panike, preosetljivost na svetlost, dezorijentisanost. Ovo su važni znaci upozorenja i za osobu koja zna da ima epilepsiju, ali i za nekoga ko je u njenoj blizini.
Savet je da, kada se ovi znaci upozorenja pojave, osoba koja ima epilepsiju treba da se smesti na bezbedno mesto kako bi se sprečile eventualne povrede prilikom pada.  Stres, alkohol, nedostatak sna i hormonski dizbalans koji se javlja npr. u toku menstrualnog ciklusa mogu biti okidač za pojavu epileptičkog napada. Nije svaki napad epilepsija.

Epileptički status predstavlja najteže stanje u epileptologiji i podrazumeva stanje u kome je epileptička aktivnost prisutna tokom 30 minuta ili duže. Kod 65-75% bolesnika etiologija statusa može da se utvrdi (simptomatski statusi) dok kod preostalih 25-35% ostaje nepoznat (kriptogeni status).

Kao što je prethodno rečeno, nije svaki epi napad nužno i epilepsija, te tako opisujemo i neepileptičke napade koju podrazumevaju paroksizmalnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja ili svesnosti koja nije posledica abnormalne električne hiperaktivnosti neurona. Obuhvata sinkope, intoksikacije, hipoglikemiju, narkolepsiju, tranzitorne ishemične napade  i druga stanja koja se razmatraju u diferencijalnoj dijagnozi epileptičkog napada.

EEG je najvažniji dopunski dijagnostički postupak za epilepsiju. Normalan EEG nikako ne isključuje dijagnozu epilepsije. Indikovani su snimci mozga kompjuterizovanom tomografijom ili, sa većom preciznošću, magnetnom  rezonancom.

Hirurško lečenje je najefikasniji metod lečenja farmakorezistentnih fokalnih epilepsija. Uspešan hirurški tretman zahteva pre svega pažljivu prehiruršku evaluaciju pacijenata, koja se sastoji od mnoštva neinvazivnih i invazivnih metoda.

Ovo je jedna od najčešćih neuroloških bolesti od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Učestalost izolovanog spontanog epileptičkog napada bilo kada u životu je 3%, a provociranih epileptičkih napada oko 5%. Incidencija je najveća u prvoj godini života i kod starijih od 60 godina. Osobe koje boluju od epilepsije su u riziku od pojave dva životno ugrožavajuća stanja: statusaepileptikusa i iznenadne smrti. Savetuje se da osobe obolele od epilepsije uz redovno uzimanje lekova vode zdrav stil života sa dovoljno sna, da se redovno hrane i upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑