Evolucija emocija

Čarls Darvin je poznat po svojoj teoriji o evoluciji, knjigama o koralnim grebenima, zemljišnim crvima i biljkama mesožderkama. Eminentni prirodnjak dao je važan doprinos i na polju psihologije. Darvin je sproveo jedno od prvih istraživanja o tome kako ljudi prepoznaju emocije posmatranjem facijalne ekspresije. U svojoj knjizi, ,,Izraz emocija kod životinja i čoveka’’, Darvin tvrdi da sve životinje, uključujući i čoveka, pokazuju emocije kroz slično ponašanje. Tokom rada na knjizi, on je sarađivao sa francuskim lekarom Gijomom Benjaminom Amadom Dišenom, koji je verovao da ljudska lica izražavaju najmanje 60 diskretnih emocija, a da svaka od njih zavisi od aktivnosti određene grupe mišića. Suprotno tome, prirodnjak Čarls je smatrao da mišići lica rade zajedno na formiranju samo nekoliko osnovnih emocija. Dišen je proučavao emocije koristeći struju – slanjem signala aktivirao je odeđenu grupu mišića lica i time dobijao određenu facijalnu ekspresiju. Francuski lekar je tokom istraživanja izradio više od 60 fotografija svojih subjekata demonstrirajući svoju hipotezu. Darvin i dalje nije verovao u ovu hipotezu i pretpostavljao je da samo neke od fotografija predstavljaju univerzalne ljudske emocije. Da bi potvrdio svoju hipotezu, on je organizovao eksperiment u svojoj kući u Engleskoj. Pozvao je dvadesetak svojih prijatelja, odabrao par fotografija Dišena i nasumično ih rasporedio gostima. Zamolio ih je da pretpostave koje emocije su prikazane na fotografijama, bez prethodnog uvoda o eksperimentu. Ovakva vrsta ekpserimenta danas bi se smatrala nedovoljnom za potvrđivanje hipoteze, ali u Darvinovo vreme je bila progresivna. Prema rukopisima prirodnjaka, gosti su se gotovo jednoglasno složili oko određenih emocija poput – sreće, tuge, straha, iznenađenja – ali se nisu slagali oko izraza lica na fotografijama koje su bile dvosmislene. Pionirske metode ovog naučnika i danas su relevantne za psihologe. Smatra se da je Darvinov eksperiment preteča modernih psiholoških eksperimenata na ljudima koji ne mogu pravilno prepoznati emocije posmatrajući lica. Prirodnjak je zaključio da u ljudima mora postojati snažna nasledna komponenta emocija. Takođe je bilo važno njegovo zapažanje da se određene emocije izražavaju na isti način kod srodnih vrsta, što dalje sugeriše da su emocije filogenetski očuvane. Danas, psiholozi se slažu da su određene emocije univerzalne za sve ljude, bez obzira na kulturu: ljutnja, strah, iznenađenje, gađenje, sreća i tuga.

Više o Dišenovom eksperimentu: https://www.ripleys.com/weird-news/duchenne/

https://mashable.com/2017/02/11/mechanism-of-human-facial-expression/#:~:text=Duchenne’s%20study%20of%20facial%20expression,known%20as%20a%20Duchenne%20smile.&text=%22The%20grimace%20produced%20is%20similar,a%20tic%20of%20the%20face.%22

Napravili smo i kratku Igru memorije sa slikama eksperimenta:

https://www.flippity.net/mg.php?k=1xeUoZzDYu0H-z-0IkpVfn332DxCRdzDFDaPgLF5u1lc