ODAKLE DOLAZI SHIZOFRENIA

Verovatno ste svi čuli do sada za ovo oboljenje, ali niste znali kako ono nastaje i odakle dolazi. U tekstu ispod, vas upoznajemo sa najvažnijim faktorima koji mogu uticati na čoveka i koji, ako deluju zajedno, mogu značajno uticati na ispoljavanje simptoma shizofrenije.

Kao i uvek krenuli bi smo prvo od onoga što nas čini takve kakvi jesmo, a to su naši geni. Ispitani su geni koji kodiraju strukture transmisije impulsa na membrani neurona, najviše pažnje je posvećeno dopaminergičkoj transmisiji kao glavnoj odgovornoj za formiranje simptoma shizofrenije. Veoma nam je bitno da shvatimo da je shizofrenija poligenska bolest i da ne postoji samo jedan gen koji bi objasnio njen nastanak, već tu postoji preko 200 različitih gena.

Verovatno vas sada zanima kolike su šanse da neko oboli od shizofrenije ako je neko od članova porodice razvio simptome?

Kod jednojajčanih  blizanaca ako jedan oboli drugi ima 50 posto šanse da u nekom period života razvije simptome. Naravno ako je jedan od roditelja oboleo od shizofrenije postoji 30 do 60 procenata šanse da njihovi potomci oforme simptome shizofrenije. Kako bi došlo do ispoljavanja simptoma kod genetski predisponirane osobe moramo imati i sredinske faktore, tako da nam to još jednom govori o kompleksnosti samog oboljenja.

U celoj patogenezi shizofrenije nikako ne smemo da zaboravimo traumu kao jedan od okidača simptoma.  U našem organizmu postoji hipotalamo-pituarno-adrenalana osovina, koja kada je aktivirana dovodi do lučenja hormona stresa kortizola. Aktivacijom osovine ilučenjem kortizola dolazi do dopaminergičke senzitizacije mezolmbičke regije i povećanog oslobađanja dopamina u strijatumu. Osobe koje su bile izložene traumi u ranom detinjstvu imaju tri puta veću šansu za oboljevanje od psihoza. Određeni broj obolelih su proživeli traume poput ranog gubitka roditelja, fizičkog i emocionalnog zanemarivanja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja. Jedan od veoma važnih faktora je i vršnjačko nasilje. Kao traumu možemo okarakterisati i migraciju ljudi. Migracija prati ratove, a ratovi su nešto što se u poslednja tri veka dešava veoma često zbog toga je shizofrenija kroz istoriju mnogo manje opisivana u odnosu na ostala psihijatrijska oboljenja.

Za razumevanje sledećeg faktora koji utiče na razvoj prve psihotične episode, moramo da razumemo kako  se naš mozak razvija. Strukura mozga koja je odgovorna za naše zrelo ponašanje,  razmišljanje, planiranje , govor, egzekutivne funkcije i naše emocije je prefrontalni korteks. Razviće prefrontalnog korteksa počinje još intrauterino, a završava se u dvadeset petoj godini. Svi mi znamo da je veoma veliki problem  konzumacija  marihuane u adolescentnoj populaciji. Marihuana koja se najčešće konzumira sadrži visoke koncentracije tetrahidrokanabinola (THC), supstanca za koju naučnici tvrde da je odgovorna za formiranje psihotičnih simnptoma tokom konzumacije marihuane. Takođe se kod genetski predisponiranih ljudi koji konzumiraju marihuanu simptomi psihoze ispoljavanju mnogo ranije, u ranim dvadesetim godinama.  Ljudi koji su već dijagnostikovani sa shizofrenijom i konzumiranju marihuanu dovode sebe u situaciju da im se simptomi pogoršavaju upadaju u veći broj relapsa, epizode psihotičnosti su intezivnije i češće su indikacije za hospitalizaciju.

Kada smo već kod psihoaktivnih supstanci hajde da zađemo i u svet umetnosti.  Upoznajemo vas sa grupom Pink Floyd, tačnije upoznajemo vas sa jednim od članom ove grupe a to je Sid Beret. Sid Beret je bio gitarista, tekstopisac i osnivač grupe Pink Floyd čije je ime jedno od glavnih kada je u pitanju pravac muzici koji se zove psihodelični rok. Ono što je ovom umetniku bilo važno jeste da oseti muziku, konzumirajući dietilamid lizerginske kiseline (LSD) hteo je da doživi prelamanje čula i oseti efekat sinestezije. Šesdesetih godina dok je aktivno svirao u bendu važio za jednog od simbola lepote u rok muzic. Konzumirajući drogu stvari su se okrenule na potpuno suprotnu stranu, psihotičan efekat LSD-a je uzeo maha. Sid je počeo da se povlači, počeo je da izbegava ljude, naglo postaje depresivan, dobija česte i nagle pormene  raspoloženja. U sklopu simptoma nalazili su se katatonija i halucinacije. Sve je ovo potupuno izmenilo Sida, ne samo psihički već i fizički. Njegovi prijatelji, članovi benda, nisu mogli da ga prepoznaju kada je posle duge episode došao na probu benda. Jedino što je ostalo od Sida jeste njegov pogled. Za taj period u prošlosti vezujemo I hipi pokert koji je značajno uticao na masovniju I slobodniju konzumaciju LSD-a kod mladih. Važno je da budemo tolerantni jedni prema drugima, da prihvatamo i ne odbacujemo ljude koji imaju problem. Život sa shizofreniojom uz adekvatnu personalizovanu terapiju lekovima i psihoterapiju može biti i te kako funkcionalan. Izuzetno važan faktor je funkciuonalnost porodice, porodica je ta koja ima važan uticaj na tok bolesti I lečenje shizofrenije.

Autor Aleksandar Bresliev

Literatura: