Simultanagnozija

Simultanagnozija je jedan od veoma retkih neuropsiholoških deficita kojeg karakteriše nemogućnost prepoznavanja više od jednog detalja u okolini.

Svi smo mi čuli za onu izreku kada neko ne vidi šumu od drveća, pa nas i sama simptomatologija ovog neurološkog deficita podseća na to. Naime pacijenti se uglavnom žale na nemogućnost percipiranja celine slike koju gledaju. Kada bismo ih pitali da opišu određeni detalj to bi bilo veoma lako i bez ikakvog problema bi ga opisali, ali kada bismo ih pitali o celokupnom dešavanju oni ne bi znali da nam odgovore.

U osnovi ovog neurološkog deficita nalazi  se cerebrovaskularna patologija, naravno pored samog ishemijskog moždanog udara, tu se nalaze infekcije, neurodegenerativne bolesti, trauma i tumori. Lokalizacija ishemijskog moždanog udara je u parieto-okcipitalnom regionu mozga, pored same simultanagnozije pacijenti mogu imati i ispade u vidnom polju poput homonimne hemianopsije ili jukstapozicionirane homonimne hemianopsije. Veoma je retko da se simultanagnozija javi izolovana, ona se uglavnom javlja u sklopu jednog od sindroma, a to je Balintov sindrom. Balint je bio mađarski nerolog koji je opisao skup simptoma u kojem se kod pacijenata pored simultanagnozije nalaze optička ataksija i okulomotorna apraksija. Ostaviću vas da budete radoznali i istražite sami ova druga dva neurološka deficita.

Dijagnozu postavljamo kliničkim pregledom i dopunskom dijagnostikom poput nuklearne magnetne rezonance (MRI) ili kompjuterizovane tomografije (CT). Kako bismo sigurno znali da je u pitanju simultanagnozija koristimo više različitih testova koji na sebi sadrže slike sa velikim brojem detalja.

Jedan od testova se zove “Bostonski  kradljivac kolača” na ovom testu pitamo pacijenta šta se dešava na slici, kod ljudi sa ovim deficitom imamo nemogućnost objašnjavanja radnje slike. Kao što možete videti na primeru dole, fokusiran je određeni deo slike predstavljeno je kako pacijent vidi taj detalj. Skor formiramo uz pomoću bodova, a svaki bod se odnosi  na broj opisanih predmeta i uspešnosti percipiranja konteksta radnje.

Jedan od isto tako zanimljivih testova je test koji se zove “Rođendanska proslava”. Potrebna nam je slika koja na sebi  ima dosta dešavanja i različite likove. Crtež treba da bude dvodimenzionalan na beloj pozadini, nacrtan crnom olovkom kako bi se postigao maksimalan kontrast između detalja slike i pozadine. Događaj sa slike treba da bude iz života većine ljudi, nešto što se dešava u našoj svakodnevnici i lako je prepoznatljivo svim uzrastima. Zbog mogućih pridruženih ispada u vidnom polju slika mora da sadrži po neki događaj u sva četiri kvadranta papira. Događaji mogu međusobno biti povezani. Pacijenta možemo pitati: “Da li vidite devojčicu i šta ona sada radi,?”, ako pacijent može da vidi njenu ruku pitamo: “Ka čemu pokazuje i šta se nalazi u tom delu slike?”

Nekada nemamo sve ove testove, pa onda moramo da improvizujemo, u ovom trenutku su nam od izuzetne koristi Išiharine tablice. Pacijenti opisuju kružiće, ali ne vide broj zato što je broj sačinjen iz više pojedinačnih detalja. Na sličan način funkcioniše i test sa malim i velikim slovom. Veliki broj malih slova T poređamo u oblik  slova H, pacijenti ne mogu da opišu slovo H ali vide detalje, a to su slova T.

Nekada osobe lakše primećuju predmete koji imaju njihovu omiljenu boju ili detalj koji je na neki način povezan sa njihovim interesovanjem. Neretko zanemaruju krupne predmete poput nameštaja u sobi, pa im to otežava kretanje kroz prostoriju kao i samu orijentaciju. Simultanagnozija je definisana kao spektar zbog raznovrsnosti simptoma koji se javljaju kod pacijenata. Neki pacijenti više vole crvenu boju pa će fokusiranje crvenih balona biti mnogo lakše ili će primetiti dva balona istovremeno. Zavisi naravno i od poznavanja prostorije, razlikovanje poznatih predmeta je lakše nego razlikovanje nepoznatih predmeta za tu osobu.

Sećate se da smo rekli najčešće uzročnike simultanagnozije, a to su ishemijski moždani udar, neurodegenerativna oboljenja, traume, tumori i infekcije. Lečenje infekcija mozga se sprovodi u bolničkim uslovima terapija se prilagođava u zavisnosti od samog uzročnika uglavnom su to bakterije pa ćemo koristiti antibiotike. U slučaju ishemijskog moždanog udara sporovodimo trombolitičku terapiju, pratimo ostale neurološkle deficite, hospitalizujemo pacijenta i primenjujemo antiagregacionu medikamentoznu terapiju (aspirin i klopidogrel). Tumore lečimo hirurškim metodama.

Prognoza zavisi od veličine lezije, vremena kada je moždani udar dijagnostikovan i momenta kada je primenjena terapija. Kroz dalji tok lečenja dolazi do postepenog povlačenja neuroloških deficita I mogućeg potpunog oporavka pacijenta.

Autor teksta

Aleksandar Bresliev