Apraksija

Naš svakodnevni život prožimaju razne motorne akcije koje zahtevaju uzastopne radnje u više koraka, kojesu od vitalnog značaja. Upravo sposobnost izvođenja složenih, veštih voljnih radnji predstavlja praksiju. Imajući ovo u vidu možemo lako zaključiti da je apraksija neuropsihološki poremećaj vršenja ovih kompleksnih voljnih motornih radnji, pri čemuon ne nastaje kao posledica somatosenzornih, motornih ili deficita u koordinaciji. Bitno je napomenuti da ovo ne znači da osoba koja ima apraksiju nije u stanju da ni u jednom trenutku na uobičajen način sprovede voljne motorne radnje.

Apraksija nastaje usled disfunkcije određenih regija mozga. Istraživanja pokazuju da je leva hemisfera mozga zadužena za praksiju, te lezije delova ove regije dovode do problema. Kortikalni regioni, za čije je sadejstvo pokazano da je neophodno za sprovođenje praksičke aktivnosti, su parijetalna i frontalna kora, bazalne ganglije kao i putevi bele mase koji ih povezuju.

Apraksija nije jednostavan, a ni jednobrazan poremećaj, već se javlja u nekoliko oblika:

• Motorna apraksija ( melokinetička, dinamička, kinetička apraksija ekstremiteta)–Kod osobe koje pate od ovog vida apraksije dolazi do nesposobnosti vršenja serije pokreta u situacijama kada se određene komponente pokreta spajaju u jednu celinu kakvo je npr. sviranje klavira. Dolazi do gubljenja spretnosti, za izvršavanje pokreta je potrebno više vremena i napora, a neretko je prate i drugi motorni fenomeni.
• Ideomotorna apraksija – Nastaje usled lezije levog parijetalnog (temenog) režnja i uz nju se javlja i poremećaj motornog učenja. Ovaj vid apraksije je i najčešći. Ideomotorna apraksija predstavlja nesposobnost osobe da izvrši voljni, složeni pokret na nečiju komandu odnosno nalog. Uz ovo obuhvata i lošu imitaciju tuđih pokreta, kao i lošu pantomimu upotrebe alatki.
• Ideaciona (ideatorna) apraksija –Pacijenti sa ovim vidom poremećaja imaju problema sa izvođenjem zadataka koji podrazumevaju izvođenje većeg broja sekvencijalnih radnji. Za razliku od ideomotorne apraksije, kod koje postoji nemogućnost izvođenja složenih pokreta usled nemogućnosti izvođenja jednostavnijih, kod ideacione apraksije osoba nije u stanju da izvede složen pokret zato što ima poremećen redosled izvođenja jednostavnih radnji koje čine tu celinu. Ovaj vid apraksije se najčešće sreće kod ljudi koji imaju izrazite lezije leve hemisfere, kod demencija ili delirijuma.
• Apraksija oblačenja, kao jedan od mogućih primera specijalozovane apraksije, predstavlja teškoće odnosno nemogućnost osobe da se obuče. Do ovog vida apraksije dolazi usled oštećenja obe moždane hemisfere (češće desne nego leve).

Apraksija sama po sebi nije ni u jednom smislu jednostavna i kao i veliki broj fenomena vezanih za ljudski mozak, nije još uvek ni u potpunosti istražena, što ni u jednom trenutku ne umanjuje njen značaj. Negativan uticaj na kvalitet života osobe je izvestan, pogotovo imajući u vidu da je ovaj poremećaj veoma prisutan zajedno sa drugim neurološkim poremećajima poput Parkinsonove bolesti, moždanog udara ili demencije.

Reference:

• Park, J. E. (2017). Apraxia: review and update. Journal of clinical neurology (Seoul, Korea), 13(4), 317.
• Petreska, B., Adriani, M., Blanke, O., & Billard, A. G. (2007). Apraxia: a review. Progress in brain research, 164, 61-83.
• Gross, R. G., & Grossman, M. (2008). Update on apraxia. Current neurology and neuroscience reports, 8(6), 490-496.
• Pavlović, D. M., & Pavlović, A. M. (2018). Apraksija. In Neuropsihologija – od strukture do funkcije mozga (pp. 185–188).  Belgrade, Orion Art.

Autorka teksta:

Sofija Dmitrović