Multipla skleroza (MS) predstavlja hronično, infalamatorno, autoimunsko, demijelinizaciono i neurodegenerativno oboljenje. Pokazano je da se dva puta češće javlja kod žena i da je okarakterisano pre svega motornim simptomima.
Multipla skleroza se oduvek nalazila u našoj populaciji, neadekvatna razvijenost dijagnostičkih metoda i procedura nas je sprečavala da se ranije upoznamo sa ovim oboljenjem. Multipla skleroza nam je bila nepoznata sve do druge sredine 19. veka kada je Đin Martin Čarkot, profesor neurologije Univerziteta u Parizu i otac neurologije, ispitao mozak mlade žene sa nespecifičnim tremorom, poremećajem govora i pokreta očiju. Posle njene smrti Čarkot je ispitao njen mozak i u tkivu mozga uočio karakteristične ožiljke „plakove“. Ispitivanja profesora Čarkota su se nastavila ali uz velike napore nije mogao da pronađe adekvatnu terapiju. Postojala su značajna ograničenja poput nepoznavanja imunskog sistema čoveka, a u 19. veku smo tek shvatili da su bakterije prouzrokovači mnogih oboljenja. Veoma značajan period za MS je bio 20. vek kada je naučnik Davson prvi put mikroskopski ispitao mozak ljudi sa MS, ustanovio je da se oko krvnih sudova stvara zapaljenski proces koji oštećuje mijelinski omotač neurona. Ispitivanje mozga i njegove funkcije se nastavilo, sa saznanjima o fiziologijimozga naučnici su uporedo dolazili i do razumevanja nastanka simptoma ne samo kod MS nego i kod mnogihdrugih neuroloških oboljenja.
Multipla skleroza je oboljenje centralnog nervnog sisitema, a ispoljavanje simptoma nastaje u periodu između 20. i 40. godine života. Epidemiološke studije su pokazale da čak 2.3 miliona ljudi u svetu ima MS. U pitanju je oboljenje hroničnog toka, a učestalost ispoljavanja simptoma zavisi od samog fenotipa oboljenja. Pa prema tome postoji relapsno remitentni (RR) oblik koji se ispoljava kao povremeno javljanje simptoma posle kojih se pacijent potpuno oporavlja. Veliki broj pacijenata sa RR formom bolesti ima mogućnost da u kasnijem periodu oformi sekundarno progresivan fentoip, dok je najređi oblik MS je primarno progresivna forma.
Jedan od glavnih odgovornih patofilizioloških procesa je zapaljenje. Glavne ćelije koje učestvuju u procesu zapaljenja su autoreaktivni T limfociti podstaknuti od strane B limfocita. Postoji veliki broj faktora koji potencijalno može aktivirati T limfocite da napadaju ćelije sopstvenog organizma. Jedan od faktora su virusi kao što je na primer Epštejn Barov virus.Raziličite meta analize su pokazale da je veliki broj ljudi sa MS u nekom periodu života preležao mononukleozu i da postoji mogućnost formiranja antigenske mimikrije. T limfociti u toku procesa zapaljenja veoma uspešno prolaze krvno moždanu barijeru i dospevaju do tkiva mozga. U samom tkivu dolazi do njihove reaktivacije kada dođu ukontakt sa dendritskim ćelijama, makrofazima i B limfocitima. Reaktivacijom dolazi do otpuštanja materija poput citokina i hemokina koji podstiču proces inflamacije i privlače ćelije da dođu baš tu i pomognu im u procesu napadanja oligodendrocita. Kada inflamatorne ćelije napadnu oligodendrocite oni umiru i to se naziva proces demijelinizacije.
Kao posledica ovih procesa dolazi do gubitka prenošenja impulsa preko neurona i ispoljavanja simptoma MS. Multipla skleroza je pre svega oboljenje motornih simptoma, ali pored motornih se mogu javiti i nemotorni simptomi. Hajde da vidimo i koji su to simptomi:
-osećaj utrnulosti i slabosti u ekstremitetima
-trnjenje
-poremećaj koordinacije pokreta
– nestabilnost pri hodu
– gubitak vida na jednom oku koje može biti praćeno bolom pri pokretu oka
-Diplopije (poremećaj vida kada osoba vidi duple slike)
– Gubitak oštrine vida
-Poremećaj govora
– Mogu se javiti i simptomi koji obuhvataju i autonomni nervni sisitem poput poremećaja pražnjenja bešike, creva i erektilna disfunkcija.
Kao što smo već napomenuli nikako ne smemo zaboraviti na ispoljavanje nemotornih simptoma kao što su na primer vrtoglavica, bol, poremećaj kognicije, poremećaj afekta, anksioznost, depresija i nesanica.
Jedan od glavnih lekara specijalista koji učestvuje u postavljanju dijagnoze MS je neurolog. Neurološkim pregledom možemo ustanoviti prisustvo ovih simptoma kod pacijenta. Postoje i znaci koji su karakteristični za MS poput Lermiteovog znaka osećaj strujanja i trnjenja pri savijanju vrata ka napred. Pored ovog znaka na donjim ekstremitietima možemo očekivati i pojavu nekih patoloških refleksa poput znaka Babibnskog, a ispitivanjem refleksa na ekstremitetima očekujemo njihovo pojačano ispoljavanje zbog oštećenja centralnog motornog neurona. Tu se može javiti i Uhtofov fenomen koji se ispoljava kao pogoršanje simptoma pri povišenju telesne temperature.
Pored samog neurološkog pregleda, da bi dijagnoza bila sigurna i tačna, potrebno je uraditi i magnetnu rezonancu mozga i kičmene moždine. Promene se vide kao hiperintensne zone demijelinizacije i ponekad se kod akutnih lezija može videti edem mozga u okolini lezije.Specifičan znak su Davsonovi prsti kao.
Terapija može biti medikamentozna i nemedikamentozna. U toku samog ispoljavanja relapsa primenjuje se pulsna kortikosteridna terapija kojom se smanjuje infalamacija. Primenjuju se lekovi koji modifikuju tok bolesti kao što su na primer interferon 1a, glatiramer aetat, fingolimod, natalizumab i ostali. Kao nemedikamentoznu terapiju pacijenti koriste aktivne forme vitamina D, a savetuje se i prestanak pušenja.
Pored samih lekova i adekvatne terapije za simptome koji se ispoljavaju tokom života pacijenata veoma je bitno biti tu uz njih, razumeti njihove potrebe i pomoći im u savladavanju svakodnevnih izazova. Ovim postupcima možemo olakšati njihov život i smanjiti simptome depresije i anksioznosti. Potrebno je obučiti članove porodice tako da budu spremni da pomognu članu porodice sa MS.
Autor teksta:
Aleksandar Bresliev
Studentska Sekcija za Neuronauke 
Postavi komentar