Afazija

Afazija je poremećaj razumevanja i/ili artikulacije govora koji nastaje oštećenjem govornih centara u mozgu. Razlikujemo je od oštećenja perifernih centara govora koji dovode do poremećaja kontrole mišića govornih organa kao što je dizartrija. Afazija nastaje oštećenjem oblasti koje se grupišu oko Silvijeve fisure dominantne hemisfere velikog mozga (kod većine populacije leve). Ove oblasti obuhvataju zone kao što su Brokina zona, Vernikeova zona, fasciculus arcuatus, a govorom upravljaju i delovi koji pripadaju subkortikalnim strukturama mozga, poput talamusa i bazalnih ganglija. Na osnovu mesta oštećenja, afazije se dele na perisilvijske (kortikalne) i ekstraperisilvijske (subkortikalne). U ovom tekstu ćemo opisati perisilvijske afazije, koje su od velikog značaja za razumevanje specifičnih funkcija svakog od govornih centara lociranih u korteksu.

Brokina afazija nastaje oštećenjem Brokine zone, koja je smeštena u kaudalnom delu donjegfrontalnog girusa (Brodmanove aree 44, 45). Ovaoblast korteksa zadužena je za artikulaciju govora, a njegovo oštećenje dovodi do nefluentnog govora, sa malim brojem reči izgovorenim po rečenici, kao i nemogućnosti da se reči izgovore ispravno. Govor je takođe agramatičan, oboleli izgovaraju reči koje imaju semantičkog smisla za ono što žele da kažu, ali ne prate gramatička pravila. Razumevanje govora je očuvano, ali je svedeno na razumevanje jednostavnih fraza. Iako je čitanje teksta naglas narušeno, razumevanje pročitanog je očuvano.

Vernikeova afazija nastaje oštećenjem Vernikeove zone, koja zahvata kaudalni deo donje temporalne vijuge i donji parijetalni režanj (Brodmanova area 22). Oštećenje ove oblastidovodi do gubitka sposobnosti razumevanja usmenog govora. Govor je fluentan, gramatičan i sa očuvanom prozodijom (melodijom) govora, ali je ,,semantički prazan’’. Iako su reči dobro izgovorene, oboleli se koriste rečima koje nemaju smisla u konteksu onoga što žele da izgovore. Za ovaj tip afazije karakteristične su verbalne parafrazije koje mogu biti fonemske (mešanje reči koje su slične po zvučnosti) ili semantičke (mešanje reči koje su slične po značenju). Takođe, kod obolelih se može javiti izražena logoreja, tj. oblian govor, koji je ispunjen parafrazijama i nelogizmima (izmišljenim rečima), što se naziva žargon afazija. Vernikeovoj afaziji može biti pridružen i anozognizam, kada oboleli nisu svesni deficita u sopstvenom govoru, što može dovesti do frustracije kada ih drugi ne razumeju.

Konduktivna afazija nastaje oštećenjem fasciculus arcuatus-a, koji povezuje Brokinu i Vernikeovu zonu. Razumevanje je uglavnom očuvano, a artikulacija govora fluentna, ali ispunjena fonemskim i literalnim parafrazijama (zamena slova u reči). Globalna afazija nastaje oštećenjem veće površine u oblasti Silvijeve fisure, koja može zahvatati bilo koju od prethodno spominjanih struktura. Zbog šire oblasti oštećenja, celokupan govor je znatno oštećeniji, stradaju funkcije artikulacije i razumevanja govora.Iako simptomi značajno variraju između pojedinih tipova, ono što je zajedničko za sve perisilvijske afazije jeste da su oštećeni repeticija govora i imenovanje predmeta. Za razliku od njih, kod ekstraperisilvijskih afazija oboleli mogu da ponavljaju govor koji čuju, ali imenovanje ostaje narušeno.

Kako usmeni govor predstavlja jedno od najvažnijih sredstava za snalažanje u svakodnevnevnici, život obolelih od afazije je značajno narušen. Dobar uvid u prepreke na koje nailaze i načine na koje svoje slabosti kompenzuju može se naći u studiji Garsijeve i Konorove (2011.) Osobe sa afazijom neverbalnom komunikacijomkompenzuju nerazumevanje i slabost artikulacije govora, zbog čega indirektni vidovi komunikacije poput telefonskih poziva mogu predstavljati prepreku. Od momenta kada povreda nastane,oboleli prolaze kroz promenu položaja u užem krugu ljudi i društvu jer postaju zavisniji od pomoći drugih, a ljudi ih često posmatraju kao nesposobne za aktivnosti u kojima zapravo mogu da učestvuju. Iz ovih razloga, porodica, bliski prijatelji i organizacije koje podstiču resocijalizaciju predstavljaju bitan izvor podrške i poboljšavajunjihov kvalitet života.

Video klipove na kojima možete čuti kako zvuči afazični govor možete pogledati ovde:

Brokina afazija:

Vernikeova afazija:

Autorka:

Lena Nojić

Literatura:

• Garcia, E., & Tabor Connor, L. (2011). Understanding barriers and facilitators to participation in people with aphasia: A qualitative approach.
• Kostić, V. (Urednik). (2020). Neurologija za studente medicine.Medicinski fakultet Beograd.
• Pavlović. M.D., i Pavlović M.A. (2022). Neuropsihologija – od strukture do funkcije mozga. Orionart Books, Beograd.