Moždani udar je naglo nastali fokalni nekonvulzivni neurološki poremećaj do koga dolazi zbog vaskularnih oštećenja. Prema tipu vaskularnog oštećenja od kog nastaje razlikujemo:
1) Ishemički – nastaje kao odgovor tkiva na nedovoljan ili potpuno odsutan priliv krvi u mozak. Ovo je najčešći tip moždanog udara (80%) a nastaje ili trombozom u samom krvnom sudu ili češće, tromboembolijom
2) Hemoragički – nastaje usled rupture krvnog suda i izlivanjem krvi u tkivo mozga ili u subarahnoidalni prostor (prostor između moždanica i mozga)
Epidemiologija
Moždani udar je drugi uzrok smrtnosti i prvi uzrok invaliditeta u razvijenim zemljama, a jedna osoba doživi moždani udar na svakih 45 sekundi! Ovom jako učestalom i životno ugrožavajućem stanju je posvećen 29. oktobar (Dan moždanog udara), kako bi se skrenula pažnja na važnost ranog prepoznavanja simptoma, ali pre svega na prevenciju koja je itekako moguća.
1. Ishemički moždani udar
Iako su moždani udari akutno nastali poremećaji, kod ishemičkog moždanog udara se može javiti jedno stanje koje predstavlja alarm za pravi MU i naziva se tranzitorni ishemički atak (TIA). Ovaj atak nastaje zbog poremećaja u cirkulaciji ali bez morfoloških promena na krvnim sudovima ili parenhimu mozga. Klinička slika je slična kao kod MU (fokalni neurološki ispad), međutim, trajanje je ograničeno na 15-60 minuta. Najčešći klinički simptom je amaurosis fugax – gubitak vida na jednom oku koji traje do 5 minuta, ali pored ovog simptoma to mogu da budu i mnogi drugi – problemi sa govorom, slabost ili paraliza jedne strane tela, dvostruke slike, itd.
Ukoliko osoba doživi TIA trebalo bi da se što pre dijagnostikuje i počne sa lečenjem. Dijagnostika se odvija preko klasičnih vizuelizacionih metoda pregleda CT ili MRI. Lečenje se sprovodi odmah – da bi se sprečio klasični ishemički MU koji se desi kod 50% ljudi nakon nedelju dana od TIA. Lečenje se zasniva na antiagregacionoj terapiji (aspirin, klopidogrel) ili na davanju statina ukoliko se radi o aterosklerotskom plaku koji pravi opstrukciju protoka krvi.
Klinička slika ishemičkog moždanog udara
Simptomi i znaci koje može davati ishemički MU mogu biti fokalni i opšti :
1) Fokalni znaci se obavezno javljaju i zavise od toga koja je arterija okludirana odnosno koji deo mozga gubi svoju vaskularizaciju.
a) Okluzija srednje moždane arterije – slabost ili nepokretljivost suprotne polovine tela i to izraženija u donjoj polovini lica i ruci (faciobrahijalni tip), kortikalni gubitak senzibiliteta, gubitak govora (ako je zahvaćena dominantna hemisfera), zanemarivanje ekstremiteta (ako je zahvaćena nedominantna hemisfera)
b) Okluzija prednje moždane arterije – kruralna hemipareza (mišićna slabost jedne polovine tela), kortikalni gubitak senzibiliteta nogu, inkontinencija urina c) Okluzija zadnje moždane arterije – nestabilnost, vrtoglavica, obostrana spuštenost kapka, pojava nevoljnih pokreta, kortikalno slepilo (osoba ne zna šta vidi iako je vid očuvan)
d) Lakunarni infarkti – okluzija malih perforantnih arterija usled čega najčešće nastaju alterni sindromi (lakunarni infarkt u moždanom stablu koji se manifestuje istostranim deficitom kranijalnog nerva i motorni ili senzitivni ispad suprotne strane tela).
2) Opšti simptomi
a) Epileptički napadi
b) Glavobolja
c) Mučnina i povraćanje
Dijagnoza
Da bi se efikasno lečio, moždani udar zahteva brzu dijagnostiku i to pre svega CT ili MRI, koji nam omogućavaju utvrđivanje lokalizacije ali i zahvaćenost oštećenja.
stroke/articles/neurology/cerebrovascular/ )
Lečenje
Lečenje se zasniva na tome da se sačuva što veći broj ćelija penumbre (deo mozga koji je pod ishemijom izgubio funkciju, ali su ćelije još uvek strukturno očuvane). U prva 4,5 sata od početka simptoma radi se rekanalizacija zapušenog krvnog suda upotrebom lekova (tkivni aktivator plazminogena ili intraarterijska primena trombolitika) ili nekom od mehaničkih intervencija. Izuzetno je važna i neuroprotektivna terapija, koja nije zasnovana na konkretnom leku već na opštim merama (regulisanje pritiska, glikemije, frekvence disanja, telesne temperature), da bi se održalo u životu što više ćelija penumbre. Potrebno je primeniti lekove i za sprečavanje komplikacija (infekcije -antibiotici, tromboza dubokih vena nogu – antikoagulantna terapija). Nakon svega ovoga osoba bi trebalo da jedno izvesno vreme uzima lekove za sekundarnu prevenciju (antiagregacionu terapiju – aspirin/klopidogrel) uz neophodnu fizikalnu terapiju.
Prevencija
Moždani udar predstavlja drugi razlog umiranja u svetu, iako je stanje koje se u većini slučajeva može prevenirati. Ovde se pre svega misli na regulisanje faktora rizika koje dovode do moždanog udara a to su – arterijska hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija, konzumiranje velike količine alkohola, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje. Svi bi trebalo da se hrane izbalansirano, sa manje masti, uz obaveznu fizičku aktivnost (minimum 150 minuta aerobne umerene aktivnosti nedeljno), trebalo bi da se radi na smanjenju stresa, prestanka pušenja i konzumiranja alkohola. Ukoliko osoba ima probleme sa ritmom srca, ne bi trebalo da preskače antiagregacionu terapiju. Nažalost, postoje i faktori rizika na koje se ne može uticati kao što su starost, pol, genetska predispozicija.
2.Hemoragički moždani udar
–Subarahnoidalno krvarenje–
Subarahnoidalno krvarenje nastaje izlivanjem krvi između arahnoidee i pie mater (meke moždanice), najčešće rupturom aneurizme, ali i zbog traume, arteriovenskih malformacija ili zbog različitih hematoloških stanja. Ovaj tip moždanog udara dovodi do smrtnog ishoda u čak 50% slučajeva. Faktori rizika koji utiču na nastanak ovakvog tipa krvarenja su hipertenzija, dijabetes, zloupotreba supstanci kao što je kokain ili amfetamin, pridružene urođene bolesti kao što su policistična bolest bubrega, Ehler Danilosov sindrom, Marfanov sindrom.
https://www.pacificneuroscienceinstitute.org/stroke-neurovascular/conditions-and treatments/stroke/hemorrhagic-stroke/subarachnoid/ )
Klinička slika
Za razliku od ishemičkog moždanog udara, kod SAH-a su najznačajniji opšti simptomi koji nastaju zbog povećanja intrakranijalnog pritiska izlivanjem krvi u subarahnoidalni prostor.
a) Glavobolja je ključni simptom. Javlja se naglo, ekplozivno i pacijenti je opsuju kao najjaču glavobolju u svom životu. Lokalizovana je u celog glavi a kasnije je centralizovana u vratno-potiljačnoj regiji.
b) Poremećaji svesti su takođe česti i idu od konfuzije pa sve do komatoznog stanja
c) Meningealni znaci (napetost vrata i ostali klinički znaci) su takođe prisutni, ali se ne razvijaju odmah, pa nisu znaci na koje se treba osloniti
Kod određenog broja ljudi mogu se videti i fokalni neurološki ispadi u zavisnosti od lokalizacije krvarenja.
Dijagnoza
Ukoliko se osoba javi sa gore navedenim simptomima, potrebno je da se odradi CT na osnovu kog se postavlja dijagnoza. Međutim kod nekih osoba se na CT-u ne mora videti krvarenje zbog nedostupne lokalizacije, ali se zbog tegoba pristupa lumbalnoj punkciji i tada se traži krv u likvoru da bi se dokazao SAH.
Lečenje
Terapija otpočinje sa opštim terapijskim merama – kontrola disanja, srčanog rada, glikemije, temperature… U prva 72 sata trebalo bi da se sanira aneurizma hirurškim putem ukoliko je to moguće. Treći korak je sprečavanje nastanka komplikacija (ponovno krvarenje, hidrocefalus, reaktivni vazospazam koji bi doveo do dodatne ishemije).
-Intracerebralni hemoragički moždani udar-
Krvarenje izazvano pucanjem krvnog suda unutar parenhima mozga izaziva specifičnu vrstu moždanog udara – intracerebralni hemoragički moždani udar. Najčešče nastaje na terenu hronične i nelečene hipertenzije, koja svojim efektima utiče na integritet i smanjenje stabilnosti zidova krvnih sudova što dovodi do nastanka aneurizmi (Šarko-Bušarove aneurizme), koje svojim pucanjem dovode do hemoragije. Pored hipertenzije, i drugi uzroci mogu izazvati krvarenje u parenhim mozga: vaskularne malformacije, leukemije, lekovi, amfetamin, kokain, alkohol.
Klinička slika
Simptomi i znaci se javljaju naglo i mahom su vezani za povećanje intrakranijalnog pritiska koje nastaje zbog nakupljanja krvi: ukočenost vrata, pozitivni meningealni znaci, glavobolja, mučnina, povraćanje, gubitak svesti. Uz to se mogu javiti i fokalni znaci u zavisnosti od toga u kom delu mozga se krvarenje dešava (slabost, ukočenost, problemi sa vidom).
Dijagnoza
Dijagnostikovanje ovog tipa krvarenja počinje od alarmantne kliničke slike koju bi trebalo da sledi neka od imidžing metoda kao što su CT ili MRI da bi se jasno utvrdio uzrok i lokalizacija krvarenja.
Lečenje
Nakon dijagnoze, pribegava se hitnom lečenju koje se bazira na hirurškim ili medikamentoznim merama. Što se tiče hirurgije, zbog nepristupačnosti parenhimskih krvnih sudova, svoje mesto pronalazi ukoliko su u pitanju određene vrste aneurizmi ili krvarenja u malom mozgu. Lekovi koji se daju u prva 4 sata (npr. rekombinanti aktivirajući faktor VII) sprečavaju dalji rast hematoma i dalje krvarenje i tako se utiče na intrakranijalni pritisak i simptome koje nastaju zbog njegovog povećanja. Dodatne mere podrazumevaju regulaciju pritiska, frekvence disanja i ostale vitalne parametre.
Prevencija
Prevencija je vezana za kontrolu stanja koja bi potencijalno mogla da dovedu do krvarenja a to je najčešće hipertenzija. Fokus je na zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, smanjenju telesne težine, kontroli masti u krvi, redovno uzimanje terapije, izbegavanje pušenja i konzumiranja alkohola.
ZA KRAJ
Mozdani udar predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov, ali razumevanje njegovih uzroka, simptoma i mogućnosti prevencije može pomoći u smanjenju rizika i poboljšanju ishoda za obolele. Akronim FAST (Face, Arms, Speech, Time) predstavlja ključne pokazatelje koje treba imati na umu. Ako primetimo asimetriju lica (F), slabost u rukama (A) ili poteškoće u govoru (S) treba brzo reagovati (T). Proaktivno pristupanje zdravlju kroz zdravu ishranu, fizičku aktivnost i redovne medicinske provere ključ je za prevenciju moždanog udara.
Reference:
1. Cerebrovaskularne bolesti u: Apostolski S i sar.: Neurologija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, CIBID, Beograd, 2020, str. 237-263
2. Amin HP, Madsen TE, Bravata DM, Wira CR, Johnston SC, Ashcraft S, et al. Diagnosis, Workup, Risk Reduction of Transient Ischemic Attack in the
Emergency Department Setting: A Scientific Statement From the American Heart Association. Stroke. 2023 Mar;54(3).
3. Feske SK. Ischemic stroke. The American Journal of Medicine. 2021;134(12):1457–64.
4. Lawton MT, Vates GE. Subarachnoid Hemorrhage. Solomon CG, editor. New England Journal of Medicine [Internet]. 2017 Jul 20;377(3):257–66.
Studentska Sekcija za Neuronauke 
Postavi komentar