Afazije predstavljaju poremećaje koji se manifestuju u oblasti razumevanja i produkcije jezika, a koji nastaju usled poremećaja funkcije određenih moždanih zona. Jezički modaliteti koji su oštećeni povredom na mozak obuhvataju čitanje, pisanje, razumevanje govora i produkciju istog. Međutim postoji nekoliko podtipova afazije (npr. Vernikeova afazija, Brokina afazija, transkortikalna motorna i senzorna afazija, i druge) koje se razlikuju po nivou oštećenja prethodno navedenih jezičkih modaliteta.
Globalna afazija, nekad nazivana i totalna afazija, predstavlja stečeno oštećenje svih jezičkih modaliteta. Ona se smatra najtežim od svih podtipova afazije zbog značajnih oštećenja u svim aspektima jezika, odnosno zbog oštećenja produkcije govora, razumevanja, ponavljanja, imenovanja objekata, čitanja i pisanja. Na taj način su oštećenjem obuhvaćeni svi jezički modaliteti, dok kod ostalih oblika to nije slučaj. Globalna afazija najčešće nastaje kao posledica moždanog udara u srednjoj cerebralnoj arteriji koja krvlju snabdeva bočnu površinu leve hemisfere mozga. Ovakve lezije su obično velike i pogađaju regiju oko leve Silvijeve fisure, time obuhvatajući i Brokinu i Vernikeovu zonu mozga (koje su odgovorne za govor i rezumevanje izgovorenog) kao i motorni i senzorni korteks. Afazija može biti posledica i neke fizičke traume (poput saobraćajnog udesa) ili tumora mozga.
Izvor slike 1: https://neupsykey.com/disorders-of-higher-cortical-function/
Osoba sa globalnom afazijom može imati jako loše razumevanje jezika, slabu produkciju jezika u vidu verbalnih stereotipa (nekomunikativno ponavljanje slogova ili pojedinačnih reči), ili može biti potpuno neverbalna. Na primer, oni mogu biti u stanju da daju automatske ili sterotipne odgovore (npr. “da” ili “ne”) ali to čine nepouzdano, odgovarajući na isto pitanje sa različitim odgovorima. Takođe mogu izgovarati prenaučene i automatske izraze (npr. “Kako si?”) i često imaju poteškoća u odgovaranju na vrlo jednostavna pitanja (npr. “Da li si muškarac?”). Neretko se navodi da je razumevanje bolje od produkcije kod ovog oblika afazije. To se pokazuje jednostavnim pokretima, izrazima lica i promenom intonacije onoga što su u mogućnosti da izgovore. Za ovakvu vrstu komunikacije je odgovorna desna hemisfera, tako da neoštećeni centri iz desne hemisfere diktiraju te automatske i repetitivne odgovore, dodajući određenu emociju kroz intonaciju izgovorenog. Na testovima sa neverbalnim zadacima, poput uparivanja slika, osobe sa globalnom afazijom postižu normalne rezultate, što ukazuje da do oštećenja u jezičkim modalitetima nije došlo zbog demencije i da ne pate od konfuzije.
Lečenje globalne afazije zasniva se na nekoliko pristupa:
Rana terapija – Terapija koja se započne u prvim mesecima nakon nastanka moždanog udara može dovesti do određenog napretka, posebno u aspektima razumevanja jezika, dok se izražavanje u većini slučajeva bitno ne poboljšava. Međutim, i dalje postoji ozbiljna afazija, pa je i taj napredak obično ograničen.
Specifične terapijske strategije – Terapija koja se koristi za globalnu afaziju uključuje kombinaciju individualnih sesija, grupnih seansi i korišćenje računarskih programa za vežbanje jednostavnih jezičkih zadataka. Preporučeni je metodološki pristup koji obuhvata raznovrsne terapijske tehnike. lako su rezultati često skromni, kod nekih pacijenata može doći do napretka u prepoznavanju i korišćenju pojedinačnih reči.
Semantički kapacitet – Istraživanja sugerišu da je razvoj semantičkih kapaciteta ključan za napredak u globalnoj afaziji. Pacijenti su u stanju da prepoznaju i koriste višestruke semantičke veze (npr. prepoznavanje objekta i njegovih kategorija, kao što je „stolica“ kao „nameštaj“), što može poslužiti kao temelj za korišćenje simboličkih jezičkih sistema, poput ploča za komunikaciju. Razumevanje ovih viših semantičkih veza može biti ključno za dalji napredak.
Post-akutna terapija – Terapija u post-akutnoj fazi (nakon više meseci od početka afazije) može imati ograničenu vrednost, jer mnogi pacijenti ostaju sa ozbiljnom afazijom. Ipak, programi koji stimulišu obnovu jezičkih veza mogu doneti korisne rezultate u određenim slučajevima. Ovaj pristup se uglavnom bazira na stimulaciji razumevanja jednostavnih reči i razvoju sposobnosti da pacijent prepozna osnovne semantičke kategorije.
Prilagođeni terapijski programi – Prema istraživanjima koja su sprovedena tokom dve godine u jednoj terapijskoj ustanovi, pacijentima sa globalnom afazijom bila je pružena kombinacija individualnih, grupnih i porodičnih terapijskih sesija, kao i korišćenje računarskih programa. Ovaj pristup nije doveo do potpunog oporavka, ali je kod nekih pacijenata postignut napredak u korišćenju semantičkih veza i prepoznavanju objekata i reči.
Prevencija
S obzirom da je globalna afazija obično posledica moždanog udara ili drugih ozbiljnijih neuroloških oštećenja, prevencija bi više bila usmerena na smanjenje faktora rizika moždanih oštećenja. U to spadaju: kontrola kardiovaskularnih bolesti (visok krvni pritisak, dijabetes…), promocija zdravih životnih navika (prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana…), rano prepoznavanje i brza medicinska intervencija nakon moždanog udara (mogu smanjiti ozbiljnost afazije ili potencijalno sprečiti njen razvoj). U slučajevima gde je lezija manja, oporavak moze biti brži.
Neka od istraživanja spominju da postoji mogućnost da neurobiološki faktori, kao što su specifični obrasci moždane asimetrije, mogu uticati na ishod oporavka. Prepoznavanje tih faktora može omogućiti prilagođavanje tretmana i eventualno bolje preventivne strategije u ranijoj fazi bolesti.
Globalna afazija ima lošu prognozu, posebno ukoliko je dijagnostikovana mesec dana nakon početka simptoma, kada većina pacijenata ostaje sa ozbiljnom afazijom. lako terapija može doneti određeni napredak, najčešće se postiže poboljšanje u razumevanju pojedinačnih reči, dok je napredak u izražavanju ograničen. Korišćenje alternativnih sistema komunikacije, kao što su ploče za komunikaciju ili simbolički jezik, mogu biti korisni za pacijente koji pokazuju određeni napredak u prepoznavanju semantičkih veza.
Autorke:
Irina Milivojević i Ružica Popović
Reference:
Alexander, M. P., & Loverso, F. (1993). A specific treatment for global aphasia. Clinical Aphasiology, 21, 277–289. http://aphasiology.pitt.edu/1458/
Dronkers, N., & Baldo, J. (2009). Language: aphasia. In Elsevier eBooks (pp. 343–348). https://doi.org/10.1016/b978-008045046-9.01876-3
Filipović Đurđević, D., & Zdravković, S. (2013). Uvod u kognitivne neuronauke. Zrenjanin, RS: Gradska narodna biblioteka Zrenjanin.
Purdy, M. (2015). Aphasia, Alexia, and Agraphia. In Elsevier eBooks (pp. 81–90). https://doi.org/10.1016/b978-0-12-397045-9.00056-2
Webb, W. G. (2016). Adult disorders of language. In Elsevier eBooks (pp. 206–233). https://doi.org/10.1016/b978-0-323-10027-4.00010-5
Whitaker, H. (2007). Language Disorders: Aphasia. In Elsevier eBooks (pp. 9–16). https://doi.org/10.1016/b0-12-370870-2/00104-9
Studentska Sekcija za Neuronauke 
Postavi komentar