Antidepresivi

Do nedavno je psihijatrijske poremećaje bilo teško povezati sa određenim regionima u mozgu, ali današnje tehnologije snimanja mozga, pružile su naučnicima sredstvo za identifikaciju nekih komponenti neuronske mreže odgovorne za razvoj tih poremećaja. Sistematskim ispitivanjem ove mreže kod pacijenata, naučnici su zaključili koji su to obrasci nervne aktivnosti izmenjeni, što je otvorilo vrata ka ispitivanju potencijalne terapije kod tih pacijenata i koji su upravo efekti antidepresiva na te abnormalne obrasce aktivnosti. Antidepresivi su lekovi koji koji se koriste za lečenje kliničke depresije, anksioznih poremećaja i drugih poremećaja psihičkog stanja, uzrokovanih disbalansom hemijskih supstanci u

mozgu. Veliki depresivni poremećaj je hronični i onesposobljavajući psihički poremećaj koji značajno remeti normalno socijalno funkcionisanje. Depresija je prvi put opisana u sklopu termina „melanholija“ još u vreme Hipokrata (4 vek p.n.e.) , ali osim nje, obuhvatala je i različite forme ludila. Termin „depresija“ pojavio se u devetnaestom veku, kada je uspostavljen i moderni koncept afektivnih poremećaja kao poremećaja raspoloženja. Kao osnovni simptomi depresije, navođeni su: smanjena energija, gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo, intenzivan osećaj tuge, praznine i smanjeno interesovanje za svakodnevne aktivnosti. Upotreba lekova u lečenju depresije, javila se nakon postavljanja monoaminske hipoteze, koja pretpostavlja vezu smanjene koncentacije serotonina, norepinefrina i dopamina sa depresivnim raspoloženjem. Dokaz za ovu tvrdnju jeste

činjenica da upoteba rezerpina, alkaloida ekstrahovanog iz biljke Rauwolfia Serpentina, kod ljudi uzrokuje simptome depresije. Ova supstanca inhibira monoaminske transportere i smanjuje koncentraciju monoamina (serotonina i kateholamina). Prvi lek korišćen za tretiranje depresije, iproniazid, najpre je proizveden za lečenje tubekuloze pedesetih godina prošlog veka. Ubrzo je zapažen njegov psihostimulatorni efekat koji uključuje povišen apetit, euforiju i poboljšan san, nakon čega je klasifikovan kao inhibitor monoaminooksidaza (MAOI).

Antidepresivi se prema mehanizmu delovanja danas dele na 5 klasa:

1. Selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI) – Zbog svoje bezbednosti, tolerabilnosti i efikasnosti, predstavljaju najčešće prepisivanu grupu antidepresiva. Deluju tako što vrše inhibiciju ponovnog preuzimanja serotonina od strane presinaptičkog neurona, blokiranjem SERT transportera koji serotonin vraća u neuron. Tako se količina serotonina u sinaptičkoj pukotini povećava, a time i njegova aktivnost. Dostupni su pod generičkim imenima: Fluoksetin, Sertalin, Paroksetin, Fluvoksamin, Citalopram, Escitalopram i Vilazodon

2. Selektivne inhibitore preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) –  inhibiraju ponovno preuzimanje oba neuroamina povezana sa nastankom depresivnih poremećaja – serotonina i norepinefrina. Dostupni su pod generičkim imenima: Venlafaksin (sa trenutnim ili produženim delovanjem), Duloksetin, Milnacipran, Desvelnafaksin i Levomilnacipran

3. Triciklične antidepresive (TCA) – Proizvedeni su sa ciljem lečenja velikog depresivnog poremećaja, a danas se koriste i u tretiranju drugih bolesti. Neki od primera su: migrene, opsesivno-kompulzivni poremećaj, insomnija, neuropatskoi bol, miofascijalni bol i postherpetična neuralgija. Nisu prvi izbor lekara pri lečenju depresije, zbog mogućnosti lakog predoziranja, čestih neželjenih efekata i brojnih interakcija sa drugim lekovima. Dostupni su pod generičkim imenima: Amitriptilin, Amoksapin, Doksepin, Desipramin, Nortriptilin

4. Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) – Iako su prvi korišćeni antidepresivi, danas se ne koriste kao terapija prve linije usled interakcija sa hranom (i potrebe za restrikcijom u ishrani) i nuspojava. deluju tako što blokiraju aktivnost enzima monoamin-oksidaza, koji su odgovorni za razgradnju neurotransmitera kao što su norepinefrin, serotonin, dopamin i tiramin. Na ovaj način povećavaju njihovu koncentraciju produžavaju delovanje. Dostupni su pod generičkim imenima: Izokarboksazid, Fenelzin, Selegilin  Tranilcipromin

5. Atipični antidepresivi – Prema mehanizmu delovanja, ne mogu se svrstati ni u jednu drugu kategoriju. Deluju tako što menjaju nivo jednog ili više neurotransmitera u mozgu, što za posledicu ima stabilizaciju raspoloženja i ublažavanje depresivnih osećanja. Neki od primera su: Bupropion, Agomelatin, Trazodon i Nefazodon.

Tokom decenije, broj prepisanih antidepresiva je dupliran, ali ovo nužno nije povezano samo sa uticajem opšteg pogoršanja mentalnog zdravlja. Među drugim faktorima navode se i poboljšanje u dijagnostici, redukcija stigme oko mentalnih oboljenja, kao i napretka u pronalasku delotvornijih lekova, sa manje negativnih posledica.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑