Endokanabinoidni sistem

Endokanabinoidni sistem je složen biološki sistem ćelijske signalizacije koji obuhvata endokanabinoide i njihove receptore, kao i različite enzime koji učestuvju u njihovoj sintezi i degradaciji. Kanabinoidni receptori su proteini koji se nalaze u ćelijskoj membrani, a endokanabinoidi su lipidna jedinjenja koje naš organizam sintetiše i koja se vezuju za kanabinoidne receptore po principu ključ-brava (gde su endokanabinoidi ključ, a receptori brava).

Ovaj sistem je otkriven krajem 80-ih tokom potrage mete na koju utiče  tetrahidrokanabinol (THC), jedinjenje izolovano iz biljke Cannabis sativa (marihuana). Sam naziv sistema potiče od činjenice da je ovo endogeni sistem koji je pogođen unosom fitokanabinoida koji se ponašaju kao lažni ključ odnosno imaju sličnu strukturu kao endokanabinoidi, koje organizam sam sintetiše, i zbog toga mogu da se vežu za kanabinoidne receptore i da imaju drugačiji efekat od onog kada se veže ‘pravi ključ’.

Preuzeto sa: https://www.fundacion-canna.es/en

Kanabinoidni receptori

Ovi receptori se nalaze na više lokacija u organizmu i aktiviraju se kada se za njih vežu endokanabinoidi. Za sada su identifikovana 2 receptora : CB1 i CB2.

CB1 receptor je identifikovan prvi. U početku se smatralo da je prisutan samo u mozgu međutim kasnije je dokazano da se nalazi i u nekim perifernim organima. Visoki nivoi u senzornim i motornim delovima su u skladu sa ulogom ovih receptora u motivaciji i kogniciji. CB1 receptori se nalaze pre svega u neuronima centralnog i perifernog nervnog sistema gde ostvaruju jednu od svojih uloga, a to je inhibicija otpuštanja neurotransmitera. Takođe moguće je da imaju ulogu i u sinaptičkoj plastičnosti, migraciji ćelija, kao i u rastu neurona. Upravo za ovaj receptor se vezuje THC – psihoaktivna supstanca kanabisa.

Preuzeto sa: https://www.fundacion-canna.es/en

CB2 receptor se pretežno nalazi periferno, u ćelijama imunog sistema kao što su makrofagi, neutrofili, monociti, B i T limfociti, ali su identifikovani i u centralnom nervnom sistemu, posebno u mikroglijalnim ćelijama. U skladu sa različitim protektivnim efektima povezanim sa ovim receptorom, nekoliko CB2 agonista koji se ne vezuju za CB1 je do sada sintetisano. Pošto ne izazivaju psihoaktivne efekte povezane sa aktivacijom CB1, CB2 receptor agonisti bi mogli da se koriste u različitim oblastima, uključujući neuropsihijatriju, kardiovaskularne i bolesti jetre.

Endokanabinoidi

Otkriće kanabinoidnih receptora je sugerisalo na postojanje endogeno sintetisanih molekula koji se vezuju za ove receptore. Dva glavna endokanabinoida su anandamid i 2-arahidonoil glicerol. To su lipidna jedinjenja koja se za razliku od klasičnih neurotransmitera ne čuvaju u vezikulama već se sintetišu kada i gde su potrebni. Takođe njihov efekat nije postsinaptički već je uglavnom presinaptički odnosno pretpostavlja se da služe kao retrogradni sinaptički glasnici koji, vezivanjem za receptore na presinaptičkom neuronu, inhibiraju otpuštanje neurotransmitera.

UPOTREBA KANABISA U MEDICINI

Rađeno je dosta istraživanja tokom proteklih decenija vezanih za kliničku upotrebu kanabisa. Najveći broj istraživanja se svodi na terapiju bola, tumora, mentalnih i neurodegenerativnih bolesti.

Terapija bola

Uočeno je da u hroničnim stanjima poput migrene, fibromijalgije i sindroma iritabilnih creva postoji deficijencija endokanabinoida, što ukazuje na njihovu važnost u regulaciji simptoma koji nastaju usled ovih bolesti.

Upotreba kanabisa utiče na modulaciju serotoninskih i dopaminskih receptora u akutnom napadu migrene. Prouzrokuje osećaj analgezije (bezbolnosti) modulacijom izlučivanja supstanci koje su medijatori bola poput enkefalina i supstancije P, kao i endogenih opioida poput endorfina, a takođe utiče i na regione u mozgu koji su zaduženi za percepciju bola.

U terapiji sindroma iritabilnih creva uočeno je da CBD može inaktivirati određene receptore koji registruju bol. Takođe, uočeno je da aktivacija CB1 recptora smanjenje aktivnost digestivnog sistema, što ublažava simptome ovog sindroma.

Neophodno je naglasiti da je dobar deo ovih istraživanja rađen na životinjama, što nam nije garancija da će se isti efekti desiti na ljudima.

Terapija tumora

Utvrđeno je antiproliferativno i proapoptotsko dejstvo, kao i inhibitorni uticaj na angiogenezu, invazivnost i migraciju kancerskih ćelija. S druge strane, u pojedinim istraživanjima je uočeno pogoršanje simptoma. Zbog tih razloga se kanabinoidi uglavnom koriste u terapiji negativnih efekata prouzrokovanim citostaticima (mučnina, bol povraćanje). Ne treba biti ishitren kada su u pitanju ljudski životi jer i dalje nemamo dovoljno informacija za široku kliničku primenu ovih supstanci, što ne znači da nikada nećemo.

Terapija mentalnih i neurodegenerativnih bolesti

Pre svega neophodno je istaći ograničenja istraživanja u ovom polju. Zbog velikih zakonskih regulativa, sam broj istraživanja je relativno mali. Između istraživanja postoji velika varijacija u upotrebljenim dozama i oblicima aktivnih supstanci, a često su korišćeni neadekvatni uzorci, bez kontrolne grupe. Rezultati ovih istraživanja nisu realističan prikaz cele situacije, ali nam mogu dati dobar uvid u to gde treba uložiti više truda.

U terapiji depresije je uočeno privremeno poboljšanje simptoma, ali dugoročno pogoršanje, upotreba kanabinoida poboljšava simptome akutnog napada anksioznosti, ali nema puno uticaja na bazalni nivo anksioznosti, uočeni su razni rezultati prilikom terapije postraumatskog stresnog sindroma, od poboljšanja do pogoršanja simptoma, pa čak i odsustvo bilo kakvih promena. U terapiji opsesivno kompulzivnog poremećaja i Turetovog sindroma uočeno je dugoročno smanjenje motornih tikova i kompulzivnih ponašanja.

Uočen je značajan uticaj endokanabinoida na preživljavanje, proliferaciju, migraciju i diferencijaciju oligodendrocita. To su glijalne ćelije koje se nalaze oko neurona u centralnom nervnom sistemu i imaju bitnu funkciju u njihovom očuvanju i ishrani. U brojnim studijama Alchajmerove bolesti uočeno je smanjenje CB1 receptora u hipokampalnom i parahipokampalnom regionu, ali i porast CB2 receptora u istim regionima, verovatno zbog većeg udela mikroglije (makrofagi centralnog nervnog sistema) usled progresije bolesti.

Za kraj, određene mere opreza. Utvrđeno je da egzogeni kanabinoidi, poput THC ili CBD, smanjuju broj CB1 i CB2 receptora i menjaju aktivnost enzima zaduženih za regulaciju nivoa endokanabinoida, što se dešava kod hroničnih pušača marihuane. Ove promene su povezane sa nastankom psihotičnih simptoma poput halucinacija ili deluzija tokom konzumiranja marihuane. Smanjen broj receptora može izazvati neurodegenerativne promene tokom razvoja mozga kod dece i adolescenata. CBD pokazuje mnogo manji rizik od nastanka psihoza, a ujedno i smanjuje simptome psihoze izazvane THC-om ili kod pacijenata sa shizofrenijom, štaviše, utiče na porast CB1 receptora kod ovih pacijenata i pojačava pozitivne efekte THC, uz smanjenje negativnih efekata. Za razliku od THC, ne izaziva poremećaje pamćenja i povezan je sa poboljšanjem pažnje i koncentracije u nekim naučnim studijama.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑